CZKD, Ponedeljak, 29.11.2004. u 20h

Da li se sećate Jugoslavije?

RENDE (BEOGRAD) I POSTSCRIPTUM (ZAGREB) PREDSTAVLJAJU

LEKSIKON YU MITOLOGIJE

ŠTA SMO VOLELI, I ŠTA NAS JE ZABAVLJALO

Ako ste crtali AERO-BOJICAMA pa izlazili na sneg u ŠUŠKAVCIMA, igrali se NA SLOVO, NA SLOVO, jeli TORTICE i uspavljivali se uz LAKU NOĆ; DECO - znate o čemu govorimo.
Ako ste vozili SPAČEKA i LETOVALI NA HRVATSKOM PRIMORJU, gledali POZORIŠTE U KUĆI i zimi navlačili ZEPE - Znate o čemu govorimo.
Ako ste izlazili na AKADEMIJU, išli u KINOTEKU, čitali ALANA FORDA i DŽUBOKS ili slušali DŽEZ - Vi onda znate o čemu govorimo.

PRESS>>

Kada se početkom osamdesetih zavesa umesto da se spusti, što je na kraju predstave i red, zapravo digla, pokazalo se da su sve te nama prevažne stvari uistinu bile samo deo velike obmane. Prvo saznanje o mitu, kaže teorija, istovremeno je i razbijanje mita. SFRJ se raspala. Za ostatak sveta, bilo je to samo još jedno ratno žarište, a za nas koji smo jednom bili Jugosloveni... ostala je mitologija.
Glas javnosti, Beograd

Bit će sigurno i onih kojima bi mogla zasmetati jedna podzemna dimenzija Leksikona . Naime, on je i svojevrsna knjiga užitaka, popis onih stvari kojima smo svi mi - neki to žele, a neki ne žele priznati - prilazili drage volje i dobrog raspoloženja, pa su i sjećanja intonirana na krajnje benevolentan način. Diverzija bi se mogla čitati u tome, posebno ako se na ovaj pothvat i sadržaj knjige bude gledalo s uže nacionalnoga gledišta, što su popisani događaji, ljudi i fenomeni kao dio kulture koja je mogla i znala producirati artefakte koje su u konzumenata posljedovale užicima i zadovoljstvom. To da je jugoslavenska kultura bila depo užitaka, danas se mnogima može činiti kao propagandna izmišljotina, još jedna u nizu jugonostalgičarskih ujdurmi.
Zarez, Zagreb

Leksikon YU mitologije - kao parakunderijanska "knjiga smeha i pamćenja"! - dragocen je dokaz da ima smisla pamtiti (kaogod što požrtvovani ljudi u Farenhajtu 451 pamte knjige naizust!), da je pamćenje jedini zalog identiteta onih koji ne pristaju da im pamćenje modeliraju drugi. I da ništa od svega onoga čega se dobro sećamo nije bilo san i pusta pričina, i da smo ipak bili i ostali Negde i Nešto, pa sad neka udruženi Niko i Ništa vidi šta će sa nama!
Vreme, Beograd

Đorđe MATIĆ: Jugonostalgija je ideološki termin. Čini mi se da je sakriven u Hrvatskoj, koji je devedesetih bio sredstvo za političko obračunavanje. Jugonostalgiji je oduzeto pravo značenje. Jugoslavija ima pežorativno ideološko djelovanje. To je bila jedna vrlo jednostavna ideološka floskula da se utišate. Ideologija je na tome uspješno radila dosta godina, ali izgleda da nije uspjela do kraja. Govorimo o onom periodu i nikakve ideologije ne mogu nas spriječiti da o tome razgovaramo.
Radoš LJUŠIĆ: Jugonostalgizam je jedna utopija. Smatram da ne treba žaliti za tom državnom zajednicom. Ako nije mogla da opstane, to je dovoljan dokaz da u njoj neke stvari nisu bile kako valja.
Radio Slobodna Evropa

Uvod u mitologiju

Neprijatelj nikad ne spava
- Politički slogan prerastao u narodnu uzrečicu. Javlja se i u pitalici: "Kako prepoznaješ narodnog neprijatelja?". Odgovor: "Po podočnjacima - jer neprijatelj..."
Putovanje na more
- Dolazak na beogradsku stanicu tri sata pre polaska voza da se zauzme mesto. Presedanje u Sarajevu, uskakanje u vagone kroz prozore, stampedo putnika. Veličanstveni pogled na pučinu, kroz prozor vagona, u rano jutro.
Valera
- Valera - gel za kosu iz osamdesetih, kad je gel postao obavezan dio imidža mladih i koristio se u ogromnim količinama. Slavnija od samog produkta bila je plavuša u televizijskoj reklami što otpuhuje neposlušni pramen uz sound Va-va-va-lera!! Plavuša je naravno bila raskošna Gala Videnović, možda jedini pravi senzualni tinejdžerski simbol generacije odrasle osamdesetih.

Štampaj