23. jun 2005. u 19h
Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

Predstavljanje publikacije
“SREBRENICA, Od poricanja do priznanja”,
u izdanju Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji

Učestvuju:
Latinika Perović
Natasa Mićić
Ana Miljanić
Radovan Kupres
Sonja Biserko

Iz uvodnih napomena priređivača:

[…]
Etničko čišćenje je bilo cilj rata, a ne njegova posledica. Postavlja se pitanje: kako je Srebrenica uopšte bila moguća? Sa jedne strane, odgovor je u nečinjenju međunarodne zajednice, koja je prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida (iz 1949. godine) bila obavezna da deluje, odnosno da (ga) "spreči i kazni". Konvencija o genocidu definiše genocid kao "bilo koje delo počinjeno s namerom da uništi, u celini ili delimično, nacionalnu, etničku, rasnu ili versku grupu, kao što su: ubistvo pripadnika grupe, nanošenje teških fizičkih ili psihičkih povreda pripadnicima grupe, hotimično nametanje određenoj grupi uslova sračunatih na to da, u celini ili delimično izazovu fizičko uništenje nametanjem određenih mera s namerom da se spreči rađanje u nekoj grupi, prinudno preseljenje dece iz jedne grupe u drugu".

[…]
Nažalost, zapadne vlade su izbegavale da zločin nazovu pravim imenom - genocidom - kako bi izbegle i svoje obaveze proizašle iz Konvencije, koja, u krajnjoj liniji, podrazumeva i intervenciju. Sa druge strane, srpske snage su, ohrabrene oklevanjem međunarodne zajednice, realizovale svoju zločinačku politiku bez ikakvog kažnjavanja. Događalo se upravo suprotno: u to vreme Kontakt-grupa pokušava da ubedi strane u konfliktu da pristanu na etničku podelu Bosne i Hercegovine, do čega je kasnije i došlo u Dejtonu.

[…]
U 2005. godini obeležava se desetogodišnjica ovog zločina. Srebrenica je tačka na kojoj se zapadna civilizacija "prelomila" i vratila svojim izvornim vrednostima. Onim antifašističkim, na kojima zapadna civilizacija sada i počiva. Osuđeni su i odgovorni za zločin genocida u Srebrenici, među kojima i general Radislav Krstić kao najodgovorniji izvršilac. Ratko Mladić i Radovan Karadžić kao inspiratori i organizatori, još uvek su na slobodi. Proces suočavanja je pokrenut u celom svetu. Čak je i vlada Republike Srpske pod pritiskom pripremila vlastiti izveštaj o zločinu u Srebrenici. Takođe pod međunarodnim pritiskom, priznala je čak i broj ubijenih i, makar formalno, izvinila se. Samo je Srbija ostala izvan tog procesa. Još uvek se negira broj nestalih i ubijenih. I ne samo to. Tvrdi se da se ne radi o civilima, već o presvučenim vojnicima.

[…]
Nastojeći da prezentira hronologiju zločina u Srebrenici, ova knjiga je istovremeno i doprinos suočavanju i katarzi strane koja je genocid počinila. Bez obzira što je to dugačak i bolan proces, treba verovati da će se ipak uspeti u tome.

Sonja Biserko

Štampaj