|
TRANZICIONA
PRAVDA U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI
Etika odogovornosti: uloga pravde u tranziciji
Beograd
(SCG) / Zagreb (Hrvatska)
(20-24 mart 2005)
Beogradski
krug i Centar za kulturnu dekontaminaciju nastavljaju zajedničku
saradnju na realizaciji međunarodnih seminara Tranziciona pravda
u bivšoj Jugoslaviji. Drugi u nizu od šest seminara: «Etika odgovornosti:
uloga pravde u tranziciji» biće održan u Beogradu i Zagrebu, u periodu
od 20. do 24. marta 2005 godine.
Okosnicu prvog dela seminara čini problematizovanje centralne uloge
"pravde" u tranziciji. Glavna teškoća sa kojom želimo
da se suočimo tiče se utvrđivanja objektivnih merila koja omogućavaju
razlikovanje pravnog i političkog koncepta pravde. Posebno želimo
da preispitamo povode i posledice sveprisutnog antagonizma između
naloga međunarodnog prava i otpora ‘lokalne pravde'. Neusklađenost
nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva, ali i tumačenja proizašla
iz dominantne pravne kulture kod nas, dodatno ugrožava samo jezgro
(nepristrasnost i univerzalnost) normativnog pojma pravde.
Na seminaru ćemo nastojati da artikulišemo razliku između dva institucionalna
vida tranzicione pravde: legalne pravde i političke pravde. Mnogi
slučajevi iz novije istorije ukazuju na neprihvatljive pretenzije
političke pravde. Recimo, krajem Drugog svetskog rata mnogi su politički
lideri bili protiv ideje da se nacističkim vođama omogući legalna
pravda. Britanska vlada je predložila da se sastavi spisak od pedeset
ili sto pojedinaca koji mogu da budu streljani na licu mesta. Staljin
je govorio da taj broj treba da bude bar hiljadu puta veći. U Sjedinjenim
Državama, saradnici Henrija Morgentaua radili su na planu mera osvete
koje su uključivale i dve hiljade petsto pogubljenja po kratkom
postupku. U Francuskoj, dvojica visokih sudija u pokretu otpora
zalagali su se za ponovno uvođenje revolucionarne kazne. Dobro je
poznato da nijedan od iznetih predloga osvetničke pravde nije bio
prihvaćen.
Posebna sesija će biti posvećena pitanju tranzicione pravde u Sovjetskom
savezu. Biće razmatrani istorijski primeri ‘pobedničke pravde’,
kao što su Moskovski procesi, i procesi u kojima politička pravda
preuzima formu montiranih suđenja čija je navodna legalnost bila
puki privid unapred donetih sudskih presuda. U ekstreminm slučajevima
tranzicije, novi politički režimi uopšte nisu nisu bili zainteresovani
da se opterećuju nameštenim sudskim procesima. Umesto toga, u nekim
od najdrastičnijih slučajeva iz novije istorije, odgovorni predstavnici
bivšeg režima su pogubljeni po odluci prekog suda kao u Rumuniji
1989. godine ili za vreme revanšističkog obračuna sa političkim
neprijateljima u post-revolucionarnoj Rusiji 1917 i kasnije.
Na drugom kraju institucionalnog spektra tranzicione pravde nalazi
se legalna pravda koja počiva na idealu vladavine zakona i pravne
države. Od mnogih sredstava koja su na raspolaganju novom režimu
u prevazilaženju loše prošlosti, sudska istraga nikako ne pruža
ni najbrže ni najsigurnije rezultate. Mada se politički obračuni
mogu odigravati u kontekstu legalnog suđenja postoji opšta saglasnost
da je pravno izmirenje pravde još uvek jedan od najpouzdanijih puteva
institucionalnog prevazilaženja prošlosti i uspostavljanja pravne
države.
Na jednoj od sesija ponovo ćemo da pokrenemo pitanje poricanja odgovornosti
za zlodela koja su nastala u prošlosti. Sistemski deficit tranzicione
pravde delimično je povezan sa osporavanjem (neutralisanjem) kompromitovane
prošlosti. Često se odgađanje tranzicione pravda zasniva na poklapanju
interesa vinovnika zlodela da izbegnu krivično gonjenje i političkih
lidera da povećaju svoj udeo u biračkom telu (‘demokratska dilema').
Poznata je činjenica da su posle 1945 godine mnogi nacisti iskreno
verovali da, pošto su radili u interesu nacije braneći je od "boljševizma",
treba da budu nagrađeni a ne kažnjeni. Sličan argument koriste i
počinioci zločina protiv humanosti na prostoru bivše Jugoslavije.
Pritom je potrebno naglasiti da kolektivne figure poricanja utiču
na prestruktuiranje nacionalnog identiteta kao i naše slike drugih.
Na seminaru će učestvovati brojni stručnjaci iz područija političkih
i pravnih nauka, kao i sociolozi, filozofi, psiholozi, i antropolozi.
U okviru posebnih sesija će nastupiti predstavnici nevladinih organizacija,
aktivisti mirovnih i faminističkih grupa, kao i borci za ljudska
i manjinska prava. Oni će govoriti o neuspehu lustracije, kao i
o zadacima političkog i pravnog prevazilaženja proslosti.
U
okviru seminara će biti predstavljen program i sadržaj nove publikacije
Zajendica sećanja: istorija i tranziciona pravda. Beogradski krug
i Centar za kulturnu dekontaminaciju pokreću izdavanje dvojezičnog
priručnika koji je, s jedne strane namenjen objavljivanju tekstova
učesnika seminara, a sruge starne, normativnom obrazovanju građana
za Tranzicionu pravdu. Nastojaćemo da naša publikacija postane stalni
regionalni forum za pitanja tranzicione pravde na prostoru bivše
Jugoslavije. Prvenstvena namera je da se uz objavljivanje ključnih
tekstova stručnjaka podrži domaća teorijska i analitička produkcija
u okviru navedenih tema.
U priručnicima Zajednice Sećanja: istorija i tranziciona pravda
planiramo da pokrenemo centralno pitanje o uslovima i mogućnostima
tranzicione pravde u bivšoj Jugoslaviji, kao i pitanje institucionalnog
prevazilaženja kompromitovane prošlosti. Nadamo se da će slobodna
distribucija svezaka pomoći da se što bolje razume istorijska, društvena
i politička pozadinu nesrećne prošlosti koja je natopljena 'elementima
minule patnje'.
Redakcija Zajednice Sećanja će okupljati one predstavnike građanskog
društva koji su spremni da se na odvažan, samokorigujući način obračunaju
s vlastitom prošlošću. Solidarno ćemo se povezati i aktivno sarađivati
sa onim institucijama i organizacijama koje su bezuslovno posvećene
demokratskoj transformaciji i konsolidaciji naših država. Naš politički
cilj je da u regionalnim okvirima lokalizujemo univerzalna načela
međunarodne - kosmopolitske pravde.
Organizovan nastup gostujućih predavača - profesora na fakultetima
u Beogradu i Zagrebu po prvi put je uključen u redovni program našeg
međunarodnog seminara. Planirana poseta i učešće studentskih grupa
sa beogradskog, novosadskog i niškog univerziteta predstavlja novinu
u proširenom programu normativne edukacije za tranzicionu pravdu.
Naredna
sesija projekta Tranziciona pravda u bivoj Jugoslaviji održaće se
u Beogradu i Sarajevu od 26. do 30. juna 2005. Seminar će biti posvećen
temi: Tranziciona pravda i rat. Između ostalih, na seminaru će uvodna
izlaganja imati autori: Prof. Jon Elster, pisac knjige «Zatvaranje
knjige: Tranziciona pravda u istorijskoj perspektivi» (2004); Prof.
Meri Kaldor, pisac knjige, «Novi i stari ratovi» (2001), Prof. Nancy
Fraser, autorka knjige «Ometena pravda: krtiičke refleksije o 'postsocijalističkom'
stanju», (1997).
BEOGRADSKI
KRUG
CENTAR ZA KULTURNU DEKONTAMINACIJU
 Štampaj
|