Centar za kulturnu dekontaminaciju, Birčaninova 21

Ponedeljak, 25. decembar 2006, 19h

Milica Simonović
Oko života, trka kroz vreme i probleme
instalacija (magistarska izložba)

izložba je otvorena do 31. decembra
Projekcije: 12 -13, 15 -16 i 18 -19h

Milica Simonović rođena je 1976. godine u Beogradu. Diplomirala je na FLU 2003. godine u klasi profesorke Darije Kačić. Magistarske studije upisala je 2003. godine na FLU kod profesora Dragana Jovanovića i magistrirala 2006. kod profesora Mrđana Bajića.

Samostalne izložbe:
2003. Kada poletim, odletim onda se setim, Galerija Doma omladine Beograd
2005. Senkina slika, Galerija Zvono, Beograd
2006. Liga šampiona, Galerija Oelfrueh , Hamburg , Germany


Važnije grupne izložbe:
1998. Izložba nagrađenih radova studenata FLU, Galerija FLU, Beograd
2001. Centar za prezentaciju mladih, Ministarstvo kulture Srbije, Stability pact, Goethe Institut, Move, Zrenjanin
2001. Centar za prezentaciju mladih, Ministarstvo kulture Srbije, Stability pact, Goethe Institut, Move, Arilje 2002. XXIX Perspektive, Galerija jugoslovenskih umetničkih dela, Beograd
2002. XXIX Perspektive, Nacionalna Galerija, Beograd 2002. Izložba nagrađenih radova studenata FLU, Galerija FLU, Beograd
2002. Dani srpske kulture, Atina, Grčka
2004. Izložba novih članova ULUS-a, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Beograd
2004. Reed College , Portland , Oregon , SAD
2005. Sajam umetnosti, Beč, Austrija
2005. Amazonke, Galerija SKC-a, Beograd
2005. Liga šampiona, Another Expo 05, Kitakyushu , Art Space Level 1 and Kitakyushu Municipal Museum of Art, Japan
2005. Orijentacija izvan roda, CZKD, Beograd

Nagrade:
1998. Nagrada za crtež FLU, Beograd
2002. Nagrada za osobenu kreativnu inovaciju, iz Fonda Miloš Bajić, slikar i profesor

DESET MINUTA MILICE SIMONOVIĆ

Trka. Karting. Miris autoguma. Robusni zvuk motora. Četiri istovremena snimka. Prošlost, budućnost i sadašnjost. Portret. Milica Simonović. Stojimo. Na tribinama. Trka... kroz vreme... I kroz probleme.

Kako povezati ove reči a pri tom ne narušiti suptilnu estetsku konstrukciju celine u koju su utkane?

Umetnica je na samom početku iskazala veliku hrabrost dozvolivši da se njeno suočavanje sa problemima manifestuje kroz trku kao vremensku kategoriju, jer nas površno sagledavanje njenog rada lako može navesti na pogrešan zaključak – da je trka shvaćena kao posrednik preko kojeg je moguće brzo proći kroz određene probleme.

Iako ovaj osvrt teži da se zaustavi na međama ovog konkretnog ostvarenja, pogled na Miličin duh kroz nekoliko etapa njegovog umetničkog razvoja, potvrdiće i njegovu sklonost da ostane u sukobu sa pojedinim likovnim i životnim problemima duže nego što je to danas slučaj među umetnicima mlađe generacije. Treba istaći i njeno insistiranje da u različitim materijalima sa kojima eksperimentiše uvek pronalazi izrazito ubedljiv oblik njihovih novih dimenzija.

Ni rad Oko života, u tom smislu, nije izuzetak.

Forma video zapisa pokazala se kao vrlo podesna za portretisano kretanje kroz vreme koje se odvija na mikrogalaktičkom planu unutrašnjeg pejzaža.

Smelo se postavivši kao medijum, Simonovićeva postaje posmatrač, ali i predmet posmatranja. Iskrena i, u trenutku samog zbivanja, još neosvešćena mimika njenog lica samo postojanje čini nejasnim i maglovitim. Gledalac, bivši privilegovan da prisustvuje nastajanju umetničkog dela, zajedno sa umetnicom odgoneta linije jednog grubog, ali lucidnog crteža i, odolevajući znatnim udarcima suprotstavljene linije horizonta, postaje svestan žrtve koju umetnica prinosi pri kreativnom činu, markirajući mapu svoje mentalne putanje.

Objedinjeni sinhronizovanim zvučnim zapisom i posmatrani iz četiri različita ugla, Prošlost, Sadašnjost i Budućnost prestaju da znače kontrast suprotnih vrednosti.

Predočavajući slučajne, refleksne radnje, iznenadne impulse života, oni uspostavljaju bogatstvo suprotnih draži.

U sferi proširenog doživljaja stvarnosti, četiri derivata ovog rada prerastaju u nešto više od ponovljenog života i od dimenzije u kojoj se on da lakše sagledati – u deset minuta Milice Simonović.

Karting trke su postala prava slast, nešto potpuno novo i veoma dobro za mene. U tih osam ili deset minuta koliko trka traje, osećam se potpuno odsutno u odnosu na okolinu u kojoj se nalazim, a taj osećaj odsutnosti mi je ponekada jako dragocen. U tom trenutku sam sama sa sobom, sukob dve M. one odsutne i one prisutne! Susret sa realnošću je fascinantan i ponekad čudan, ali isto tako istinit za mene samu…

Srećni Novogodišnji i Božićni praznici, želim Vam još puno dobrih trka u narednoj godini…

Branko Marković

Štampaj